О књизи: 1888 / „...Стјопа подиже поглед, - на врху је био месец и сјајне звезде су гореле, а није било броја за њих. И далеке звезде као да му трепћу. Стен је погледао у лице свог деде и задрхтао и устукнуо. Дедине рупе очи блистале су на месецу, као да су живе, а осмех као да је треперио на његовим леденим уснама. И Степа се страшно уплашио, и побегао је кући, не осећајући земљу под ногама.…»